| Abstract | El tema del presente trabajo es el sujeto en español. En la introducción se va a definir el concepto de sujeto. Después se va a mencionar algo sobre la concordancia entre sujeto y predicado, pero luego ese tema se va a profundizar un poco. En el segundo capítulo se va a hablar sobre las categorías gramaticales que pueden ejercer la función de sujeto, es decir, sobre sujeto el expreso. En el tercer capítulo se van a aducir otros tipos de sujeto en español los cuales son el sujeto omitido y el sujeto cero. En el siguiente capítulo se va a tratar la voz pasiva, pero no detalladamente, sino solamente se va a dar la revisión de construcciones pasivas en español, mientras el enfoque está en el tipo de sujeto en esas construcciones. Esta parte del trabajo especialmente va a estudiar la diferencia entre pasiva refleja y pasiva impersonal ya que a menudo se mezclan estas dos construcciones. Sigue la parte práctica donde se va a analizar el tipo de sujeto en las oraciones con los verbos de comunicación. Se van a analizar 5 grupos, esto es, oraciones con estos verbos: hablar, decir, comentar, declarar y confirmar. En el subcapítulo Metodología se va a describir cómo se coleccionó el material, se van a aducir las bases de datos en las que se encontraron los ejemplos. Se trata de las bases ADESSE y CORPES XXI. Además, se va a informar algo de dichas bases. Se van a dar ejemplos para cada tipo de sujeto que aparece en las oraciones y después se va a poder ver los resultados en el gráfico circular. Sigue el análisis con los comentarios y al final de la parte práctica se van a mostrar ejemplos en la tabla. |
| Abstract (croatian) | Ovaj se rad bavi subjektom u španjolskom jeziku. U uvodu će se prvo definirati pojam subjekta. Nakon toga ukratko će se reći nešto o slaganju subjekta s predikatom, kasnije će biti više riječi o toj temi. U drugom poglavlju bavit će se gramatičkim kategorijama kojima se izražava subjekt. U trećem će se poglavlju navesti druge vrste subjekta koje postoje u španjolskom jeziku, a to su, kako navode Barić i suradnici (1995:422), neizrečeni subjekt i tzv. sujeto cero koji odgovara, kako tvrde Barić i suradnici (1995:427), hrvatskim besubjektnim rečenicama (rečenicama koje nemaju subjekt, a uvode se nekim bezličnim glagolom npr. kiši, sniježi itd.). U španjolskome je sujeto cero opsežniji pojam jer obuhvaća rečenice u kojima je predikat glagol haber u 3. licu jednine, a prevodi se kao ima, postoji, rečenice s predikatom u 3. licu množine gdje se ne može iz konteksta shvatiti tko je subjekt te pojedine rečenice s povratnom zamjenicom se. Iduće poglavlje obrađuje glagolsko stanje pasiv, ali ne previše detaljno, nego se samo daje pregled pasivnih konstrukcija u španjolskome, dok je fokus na vrsti subjekta u tim konstrukcijama. Ovaj dio rada posebno će se se pozabaviti razlikom između konstrukcija pasiva refleja i pasiva impersonal s obzirom na to da često dolazi do njihova miješanja. U hrvatskom jeziku postoji, kako navode Silić i Pranjković (2007:196), tzv. se pasiv koji obuhvaća obje konstrukcije. Ne postoji točan ekvivalent kojim bi se te dvije španjolske konstrukcije prevele, no se pasiv im je najbliži, eventualno bi se u konteksu pasive refleje i pasive impersonal moglo govoriti o, kako navode Barić i suradnici (1995:452), obezličenju. Slijedi praktični dio rada gdje će se analizirati vrsta subjekta u rečenicama s glagolima govorenja. Analizirat će se pet grupa, tj. rečenice s ovim glagolima: govoriti, reći, komentirati, izjaviti i potvrditi. U potpoglavlju o metodologiji opisat će se način prikupljanja građe, navest će se baze podataka u kojima su primjeri pronađeni. Radi se o bazama ADESSE y CORPES XXI. Također će se saznati neke važne informacije o spomenutim bazama. Dat će se primjeri za svaki tip subjekta koji se pojavljuje u rečenicama nakon čega će se rezultati prikazati kružnim dijagramom. Zatim slijedi analiza s komentarima i na samom kraju praktičnoga dijela rezultati će se prikazati u tablici. |
