Kontrastna sredstva su tvari koje se unose u organizam radi postizanja ili poboljšanja kontrastnosti prikaza razliĉitih tkiva i patoloških stanja onda kada prirodno (na nativnom prikazu) ta kontrastnost ne postoji. Ovisno o fizikalnim naĉelima stvaranja slike pojedinog radiološkog modaliteta oslikavanja, uĉinak kontrastnih sredstava moţe se temeljiti na promjeni rendgenske prozirnosti kod radiografije, dijaskopije i kompjutorizirane tomografije, promjeni magnetizacijskih svojstava kod magnetske rezonancije ili promjeni ehogenosti tkiva kod ultrazvuĉne dijagnostike. Pozitivna rendgenska kontrastna sredstva pojaĉavaju atenuaciju rendgenskih zraka i zasjenjenje na rendgenskom prikazu jer u sadrţe kemijske elemente visokog atomskog broja i visoke gustoće kao što su jod ili barij. Negativna rendgenska kontrastna sredstva poput zraka ili ugljik-dioksida smanjuju apsorpciju rendgenskih zraka, pojaĉavajući rendgensku prozraĉnost u organu u kojem se nalaze. Kontrastna sredstva za ultrazvuĉnu dijagnostiku se temelje na mikromjehurićima ispunjenima plinom koji pojaĉavaju sposobnost odbijanja ultrazvuĉnih valova u tkivima koja opacificiraju. U pretragama magnetske rezonancije primjenjuju se paramagnetiĉna ili superparamagnetiĉna kontrastna sredstva koja mijenjaju vremena relaksacije protona vodika u tkivima u kojima se nakupljaju, a time i intenzitet signala, ĉime poboljšavaju mogućnost meĊusobnog razlikovanja zdravih tkiva i patoloških promjena na slici. Aplikacija kontrastnih sredstava moţe biti intravaskularna, peroralna, rektalna ili kroz kateter. Najĉešći naĉin eliminacije kontrastnih sredstava iz organizma je putem bubrega, no neka kontrastna sredstva se eliminiraju putem ţuĉi kroz jetru zbog svojstva vezanja za proteine u krvnoj plazmi. Poţeljne osobine kontrastnih sredstava su fizikalno-kemijska stabilnost, inertnost prilikom kretanja kroz organizam, prihvatljiva cijena i što kvalitetnije poboljšanje kontrastnosti prikaza kod radioloških pretraga. Sva djelovanja kontrastnih sredstava u organizmu koja se ne tiĉu poboljšanja kontrastnosti smatraju se neţeljenim uĉincima, pri ĉemu neki od njih mogu biti štetni za pacijenta, a neki su samo pojaĉani fiziološki odgovor organizma na unos strane tvari. Prema teţini neţeljenih reakcija, one mogu biti blage, umjereno teške i teške koje se ĉesto nazivaju anafilaktoidnima te mogu predstavljati potencijalnu ţivotnu ugrozu za pacijenta. Kako bi se prevenirala pojava neţeljenih reakcija potrebno je procijeniti opravdanost indikacije za kontrastnu pretragu, identificirati pacijente koji imaju povećani rizik za pojavu reakcije, dati premedikaciju riziĉnim pacijentima ili uporabiti drugaĉije kontrastno sredstvo, valjano nadzirati pacijenta te pravovremeno prepoznati i lijeĉiti reakciju ako se pojavi.