Galna kiselina je netoksičan i u prirodi široko raspostranjen fenolni spoj. U bioprocesima kataliziranima lakazom može se koristiti kao supstrat za proizvodnju polikonjugiranih poluvodičkih polimera te u proizvodnji boja. U ovom radu istraživana je oksidacije galne kiseline katalizirana lakazom u različitim vrstama reaktora. Eksperimenti provedeni su u kotlastom reaktoru koristeći različite početne koncentracije galne kiseline, lakaze i kisika, te u ponovljivim šaržnim uvjetima (6 ciklusa). Reakcija je također istraživana u staklenom mikroreaktoru s ulaznim kanalima Y-oblika, unutarnjeg volumena 9,5 μL i u mikroreaktoru s ugrađenim mikromikserom volumena 2 μL. Lakaza je kontinuiranim protokom ulazila na jedan, a galna kiselina na drugi ulaz u mikrokanal. Ispitivana su različita vremena zadržavanja (konstantni volumni protoci od 10, 30 i 50 μL / min), te različite koncentracije galne kiseline i lakaze. Na osnovu dobivenih rezultata pokazano je da lakaza ima visoku operativnu stabilnost u svim reaktorskim uvjetima. Nadalje, potvrđeno je da dolazi do inhibicije supstratom i da kisik nije limitirajući reaktant. U šaržnom reaktoru postignuta je 98 % konverzija nakon 40 min (0,1 mg / mL lakaze, 0,1 mM galne kiseline). Vrijeme potrebno da se postigne ista konverzija smanjeno je na samo 15 min kada je koncentracija lakaze povećena pet puta. Značajno poboljšanje postignuto je u mikroreaktoru pri čemu je 44 % konverzija galne kiseline postignuta nakon 29 s (0,1 mg/mL lakaze, 0,1 mM galne kiseline). Povećanjem koncentracije lakaze za 5 puta postignute su konverzije i do 99 %.