Novinarsko-publicistički stil najsloženiji je funkcionalni stil hrvatskoga standardnog jezika. Jedan od elemenata po kojemu se taj stil razlikuje od ostalih funkcionalnih stilova novinski su naslovi čija je funkcija privući pozornost čitatelja. Često se u naslovima pojavljuju imena, čije pisanje ovisi o izboru nositelja tog prezimena pa je zakonski lik imena nadređen pravopisnoj normi i neovisan o njoj. Pisanje imena u kosim padežima izaziva mnoge nedoumice i neujednačenosti kako u prošlosti tako i danas, a osobito je to slučaj sa ženskim prezimenima. U dnevnim se novinama učestalo upotrebljavaju ženska prezimena sa sufiksima -ka, -ica, - ova/-eva koje norma ne propisuje i koja najčešće označavaju porugu, ali s druge strane i stvaranje bliskosti sa čitateljima. U radu se propituje i pisanje dvostrukih prezimena sa spojnicom ili bez nje kod prezimena ženskih osoba te se zaključuje kako spojnica ni u kojem slučaju nije potrebna jer je uporabom spojnice kod prezimena muških osoba onemogućena sklonidba prve sastavnice prezimena, a kod prezimena ženskih osoba spojnica je zalihosna jer se ona ne sklanjaju. Propituje se i način imenovanja poznatih osoba u dnevnim novinama, što se u naslovima ostvaruje na različite načine – osobnim imenom i prezimenom, osobnim imenom, prezimenom i nadimkom, samo prezimenom ili inicijalima. Najčešće je imenovanje cjelokupnom antroponimijskom formulom, ali je vrlo često korištenje samo jednog antroponima zbog jezične ekonomije.