Spontani pobačaji smatraju se jednim od glavnih nepovoljnih ishoda trudoća, a uloga stresa pri tome se smatra bitnom. Hipoteza našeg istraživanja je da trudnice s anamnezom prethodnih spontanih pobačaja (n-100) imaju višu razinu depresije i anksioznosti u odnosu na trudnice bez spontanog pobačaja u anamnezi (n-100). Skupine se nisu razlikovale po dobi i ostalim socio-demografskim parametrima. Razina simptoma anksioznosti i depresije mjerila se Beckovima skalama za anksioznost i depresiju. Po pitanju izraženosti simptoma depresije, skupine se nisu razlikovale niti u jednom od tri trimestra trudnoće (mjereno u 10., 20. i 30. tjednu trudnoće). Anksioznost se pokazala razlikovnim faktorom, tako da su trudnice s anamnezom prethodnih spontanih pobačaja, kroz sva tri trimestra trudnoće imale značajno višu razinu anksioznosti u odnosu na trudnice bez spontanog pobačaja u anamnezi. Ustanovljena je negativna korelacija između mjeseci proteklih od spontanog pobačaja i anksioznosti tijekom trudnoće. Razlike u načinu suočavanja sa stresorima (Coping Inventory for Stressful Situations) između ispitanica koje imaju spontani pobačaj u anamnezi i ispitanica bez spontanog pobačaja u anamnezi pokazuju da je kognitivni odgovor na stresor značajno češći u skupini ispitanica bez spontanog pobačaja u anamnezi. Paralelno, emocionalni odgovor na stresor te izbjegavajuće ponašanje značajno su češći u skupini ispitanica koje imaju spontani pobačaj u anamnezi. Postoje i razlike u razini procjene prethodnih životnih stresora (The Holmes-Rahe Life Stress Inventory), koje ukazuju da ispitanice koje imaju spontani pobačaj u anamnezi, imaju značajno nižu učestalost niske razine prethodnih životnih stresora, u odnosu na ispitanice bez spontanog pobačaja u anamnezi. Isto tako vidljivo je da ispitanice koje imaju spontani pobačaj u anamnezi, imaju značajno višu učestalost umjerene kao i visoke razine prethodnih životnih stresora, u odnosu na ispitanice bez spontanog pobačaja u anamnezi.