Plastika u modernom dobu jedan je od najraširenijih materijala te se koristi u razne svrhe. S plastikom se susrećemo svakodnevno u obliku vrećica, omota, raznih aparata i alata te zbog njene nerazgradivosti ili jako spore razgradnje, plastika predstavlja velik ekološki problem. Iako je i sam proces proizvodnje plastike ekološki neprihvatljiv, još veću opasnost za biosferu predstavljaju ogromne količine odbačene plastike. Iz godine u godinu, tone i tone plastike završavaju u našim šumama, poljima te oceanima što znatno ugrožava biljke i životinje koje obitavaju na tim područjima. Razmatrani su razni načini za smanjivanje otpadne plastike, no standardnim fizikalnokemijskim metodama nije pronađena metoda za ekološki prihvatljivu razgradnju sintetskih polimera poput polietilena (PE), poli(etilen-tereftalat)-a (PET), poliuretana (PU), polistirena (PS), polipropilena (PP) te polivinil klorida (PVC) koji sačinjavaju veliku većinu otpadne plastike. Kako bi se ovi polimeri razgradili na siguran način za okoliš razmatraju se biokemijski te mikrobiološki načini razgradnje. Pronađeni su mikroorganizmi koji pokazuju mogućnost enzimski katalizirane razgradnje sintetičkih polimera. Enzimi takvih organizama su izolirani te okarakterizirani kako bi se pronašao enzim koji bi efikasno razgradio gore navedene polimere.