U okviru ovog diplomskog rada ispitivane su reakcije salicilaldehid benzoilhidrazona, 4– metoksisalicilaldehid benzoilhidrazona i 3–metoksisalicilaldehid benzoilhidrazona s bis(pentan–2,4– dionato)dioksomolibdenom(VI). Kompleksi su priređeni klasičnim metodama sinteze (na sobnoj i na povišenoj temperaturi te solvotermalno). Izolirani produkti mogu se opisati formulom [MoO2(L)(D)], gdje je L tridentatni, dvostruko deprotonirani hidrazonato ligand, a D neutralna molekula otapala (metanol, voda, piridin) vezana kao monodentatni ligand na šesto koordinacijsko mjesto. Kako bi se dodatno istražila jakost veze između neutralnog monodentatnog liganda i metalnog centra, kompleksi su otopljeni u etanolu, n–propanolu, n–butanolu, t–butanolu, piridinu, α–pikolinu i γ−pikolinu. Kompleksi su također izlagani parama otapala, pri čemu dolazi do zamjene neutralnog liganda molekulom otapala. Dodatno, otapanjem [MoO2(VanHB)(MeOH)] (VanHB = salicilaldehid 3– metoksibenzoilhidrazon) u acetonitrilu, priređen je polimerni kompleksni spoj koji se može opisati formulom [MoO2(VanHB)]n ∙ nCH3CN. Svi dobiveni produkti su okarakterizirani na temelju podataka iz infracrvenih spektara i difrakcije rendgenskog zračenja na polikristalnom uzorku, a u pojedinim slučajevima i termogravimetrijske analize, kao i difrakcije rentgenskog zračenja na jediničnom kristalu. Izolirani kompleksi kojima je određena molekulska i kristalna struktura su: [MoO2(L)(MeOH)], [MoO2(L)(OH2)] (L= salicilaldehid benzoilhidrazon, salicilaldehid 4–metoksibenzoilhidrazon ili salicilaldehid 3–metoksibezoilhidrazon), [MoO2(L2)py] (L2 = salicilaldehid 4–metoksibenzoilhidrazon) i [MoO2(L3)]n · nCH3CN (L3 = salicilaldehid 3–metoksibezoilhidrazon).